Škotska je poznata po proizvodnji viskija i ima preko 50 destilerija. Nedavno su se kompanija koja se bavi razvojem energije dobijene od biomase Helius Energy i udruženje proizvođača viskija Rothes, udružili kako bi zajedno napravili prvu elektranu koja će električnu energiju proizvoditi od nusproizvoda pravljenja viskija.Prošle nedelje je otvorena ova elektrana kapaciteta 8.23MW i prema izveštajima, u mogućnosti je da 9.000 domaćinstava snabdeva "zelenom“ energijom.Za rad elektrane se upotrebljavaju talog koji je nusproizvod pri destilaciji, iskorišćene žitarice i masa koja se taloži na bakarnim kazanima, a svemu tome se dodaje i piljevina koja se sakuplja od lokalnim stolara. U njoj se pored električne energije, pravi i proizvod pod nazivom Pot Ale koji će lokalni farmeri koristiti kao stočnu hranu.U ovaj projekat je uloženo 60.5 miliona funti i deo je škotskog plana da do 2020. godine 100% električne energije bude iz obnovljivih izvora.Na otvaranju elektrane, Adrian Bouls, glavni rukovodilac kompanije Helius Energy je rekao da će ovakvih projekata u Velikoj Britaniji biti sve više, jer žele da se potpuno okrenu obnovljivim izvorima energije.

Izvor: ekokuce.com

Priredila: Dragana Žarkov II - 4

Vršačka policija uhapsila je J. K. (50) iz Vršca jer je proizvodio i prodavao „eurokrem“ napravljen od čokolade sakupljene sa deponije fabrike „Svislajon“.
SadržajPolicija je kod J. K. pronašla 1.055 kilograma krema spremnog za prodaju. Posle pretresa na nekoliko lokacija pronađeno je preko tone čokolade sa otpada spremne za prodaju, a još nije poznato koliko je J. K. do sada uspeo da proda.

- Osumnjičeni je sakupljao džakove sa čokoladnim otpadom koji se baca na fabričku deponiju, a kasnije u kućnoj radinosti i nehigijenskim uslovima smrzavanjem i otapanjem odvajao plastiku, najlone i ostali otpad od bačene čokolade. Potom je od čokoladnog dela pravio krem i pakovao ga u kantice, pa prodavao po znatno nižoj ceni od one u radnjama. Prilikom prodaje J. K. je govorio da ima vezu u fabrici koja mu krem nabavlja ispod ruke, kako kupcima ne bi bila sumnjiva niska cena - kaže izvor „Blica“.

Konzumiranje organske hrane neće vas učiniti zdravijim, smatraju istraživači sa Univerziteta Stanford, iako može smanjiti izloženost pesticidima.

Oni su ostražili više od 200 studija sadržaja i prednosti po zdravlje koju daju organska i neorganska hrana. Generalno gledano u hranljivom smislu razlike nema, iako je kod organske hrane 30 odsto manje šansi da se nađu pesticidi.

Kritičari kažu da ovo istraživanje još nije završeno i smatraju da su potrebne dodatne studije. Istraživanje, koje je objavljeno u listu "Anali interne medicine", uporedilo je 17 studija u kojima se navode razlike među ljudima koji jedu organsku hranu i onima koji je ne jedu i 223 studije u kojima se porede nivou hranljivih materija, bakterija, gljivica ili pesticida u različitoj hrani – uključujući voće, povrće, žitarice, meso, mleko i jaja.

Nijedno od istraživanja koje se tiče ljudi nije trajalo duže od dve godine, pa je nemoguće da se donesu zaključci u vezi sa dugoročnim aspektima. Voće i povrće sadrži slične količine vitamina, a mleko istu količinu proteina i masnoće, iako prema nekim drugim proučavanjima organsko mleko sadrži više omega-3 masnoća.

Organska hrana ne sadrži više azota, ali istraživači kažu da je to verovatno zbog razlika u upotrebi đubriva i zrelosti pri žetvi i verovatno nema neke posebne dobre pogodnosti za zdravlje.

Rezultati ovog istraživanja podudaraju se sa nalazima britanske Agencije za standard hrane koja je zatražila istraživanje pre nekoliko godina u vezi sa kvalitetom organske hrane.

Organska hrana proizvodi se prema standardima koji treba da sadrže što "prirodniju" proizvodnju, koristeći metode koji poštuju čovekovu okolinu i nisu štetni po životinje. U proizvodnji se uopšte ne koriste hemikalije, a većina pesticida je zabranjena ili je pažljivo kontrolisana.

Profesor Alan Dangur iz Londonske škole higijene i tropske medicine, autor istraživanja kaže da potrošači iz različitih razloga biraju organsku hranu.

- Međutim, ovo istraživanje pokazuje da nema ubedljivih razlika između organske i konvencionalne hrane u sadržaju hranljivih materija ili pogodnosti za zdravlje. Ovo bi trebalo da posluži kao dobra informacija potrošačima - rekao je on.

Doktor Kristal Smit-Spangler, jedan od autora istraživanja, smatra da ima mnogo razloga zašto ljudi biraju da jedu organsku hranu, uključujući brigu za dobrobit životinja ili za okolinu.

- Neki veruju da je organska hrana uvek zdravija i hranljivija. Bili smo pomalo iznenađeni kada smo uvideli da to nije tako. Ne postoji velika razlika između organske i konvencionalne hrane, ako ste odrasla osoba i donosite odluke o hrani isključivo na osnovu efekata po zdravlje - rekao je on.

ISAK ESTELA